Potrebni uslovi koje korisnik treba da obezbedi pre etaloniranja

Etaloniranje vaga izvodi se na licu mesta kod korisnika.

Potrebni uslovi koje korisnik treba da obezbedi pre etaloniranja:

- mesto na kom se izvodi etaloniranje mora biti nedvosmisleno označeno npr. (analitička vaga, mesto za merenje)
- radna površina mora biti čista, prostrana i stabilna
- vaga mora biti nivelisana
- vaga mora da poseduje identifikacioni broj, kao i druge slovne oznake koje sugerišu o kom proizvođaču je reč, da vaga nema oštećenja, kao i da su funkcijski prekidači ispravni, a prikazivanja rezultata merenja jasna
- temperatura i relativna vlsažnost vazduha u prostoriji u kojoj će se izvoditi etaloniranje mogu biti kontrolisani klima uređajem
- vibracije i stujanje vazduha ( promaja ) moraju biti minimizirani kako ne bi imali uticaja na izmerenu vrednost

Napomena: Svi efekti koji potiču od okoline, a koji nisu iključeni, direktno će se odraziti na mernu nesigurnost etaloniranja.

Šta je etaloniranje?

Etaloniranje je skup postupaka kojim se, u određenim uslovima, uspostavlja (upoređuje) odnos između vrednosti veličine ostvarene etalonom i vrednosti koju pokazuje merilo.
Postupak etaloniranja uključuje i procenu merne nesigurnosti.

Rezultat etaloniraja može biti:

- Greška, odnosno korekcija koju treba primeniti na pokazivanje

- Vrednost merene veličine i sl.

Rezultati etaloniranja se iskazuju u Uverenju o etaloniranju.

Rezultati obuhvataju izmerene vrednosti i merne nesigurnosti sa kojima su te vrednosti pri etaloniranju procenjene.

Uverenje o etaloniranju može sadržati iskaz o usklađenosti sa metrološkom specifikacijom.

Koji je interval etaloniranja?

Interval između dva etaloniranja se određuje u skladu sa OIML preporukom OIML Guidelines for the determination of calibration intervals of measuring instruments.

Šta je overavanje merila i žigosanje?

Overavanje merila je postupak koji obuhvata pregled i označavanje (žigosanje) merila, odnosno izdavanje uverenja o overavanju, a kojim se konstatuje i potvrđuje da je merilo usklađeno sa zakonom propisanim zahtevima.
Overavanje merila može biti prvo, redovno ili vanredno.
Rezultat overavanja se iskazuje u Uverenju o overavanju merila.
Žigosanjem se potvrđuje da merilo ispunjava propisane zahteve.

Koja je procedura za overavanje merila?

Podnošenje zahteva za overavanje podrazumeva obraćanje nadležnoj organizacionoj jedinici za kontrolu i nadzor sa zahtevom za overavanje merila i odgovarajućim prilogom uz zahtev.
Svaka organizaciona jedinica za kontrolu i nadzor ima svoju teritorijalnu nadležnost na kojoj vrši overavanje merila.

Koja je razlika između etaloniranja i overavanja?

Overavanje je za određenu vrstu merila propisano odgovarajućim propisom i za te vrste merila je obavezno.
Obaveznom overavanju podležu merila koja se upotrebljavaju u domenu zakonske metrologije.
Etaloniranje je, u principu, dobrovoljno ali je obavezno za sve institucije koje su akreditovane ili se akredituju prema odgovarajućem referentnom standardu